Народна банка Србије је 30. октобра 2026. године одузела дозволу за рад АЛТА банци а.д. Београд и донела решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка над банком. По Закону о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, надлежни суд решење о покретању стечаја доноси првог наредног радног дана по пријему решења Народне банке Србије, а функцију стечајног управника врши Агенција за осигурање депозита.

До тренутка објављивања овог обавештења суд није донео решење о покретању стечајног поступка.

Комисија је 31. октобра 2026. године, по пријему решења Народне банке Србије, затражила изјашњења свих учесника на тржишту капитала под својим надзором о утицају одузимања дозволе за рад АЛТА банци на њихово пословање. На основу тих изјашњења Комисија је утврдила који су фондови изложени и у ком обиму, и предузима мере из своје надлежности, у сарадњи са другим надлежним институцијама, како би се спречило преношење последица на остатак тржишта капитала.

Поједини инвестициони фондови којима управљају друштва под надзором Комисије држали су код АЛТА банке орочене новчане депозите. Изложеност се разликује од фонда до фонда. Овим обавештењем Комисија даје инструкцију члановима фондова како се овај догађај одражава на имовину фонда и цену инвестиционе јединице, саопштава одлуку о начину исказивања потраживања према банци и наводи шта друштва за управљање и депозитари морају да предузму.

Инвеститор који је уложио у фонд није депонент АЛТА банке. Он је члан фонда, а његове инвестиционе јединице представљају сразмерни удео у нето имовини фонда. Поверилац банке је фонд, односно друштво за управљање које је депозит уговорило за рачун фонда. Зато члан фонда не пријављује потраживање у стечају и не остварује исплату од Агенције за осигурање депозита по основу својих јединица.

Имовина фонда по правилу се састоји од више врста позиција: државних и других обвезница, акција, депозита и новца на рачунима код више банака. Закон о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом ограничава улагање УЦИТС фонда у депозите код једне банке на највише 20% имовине, а за алтернативне инвестиционе фондове ограничења зависе од врсте фонда и његових правила пословања. Имовина фонда је, притом, одвојена од имовине друштва за управљање и депозитара.

Проблем са једном позицијом зато не значи губитак целе инвестиције. Тренутни утицај на цену инвестиционе јединице једнак је уделу потраживања према АЛТА банци у имовини конкретног фонда, а свака каснија наплата у поступку стечаја тај утицај умањује. Фондови који нису имали депозите код АЛТА банке нису погођени овим догађајем на начин описан у овом обавештењу.

Депозит фонда одузимањем дозволе не нестаје. Фонд остаје поверилац банке, али своје потраживање више не може да наплати по уговору о депозиту, већ само у стечајном поступку. Друштво за управљање дужно је да потраживање пријави у року који одреди суд, а који по закону траје од 30 до 90 дана од објављивања огласа о покретању стечаја, и да у име фонда учествује у поступку до његовог окончања.

Агенција за осигурање депозита, као стечајни управник, утврђује основаност и висину пријављених потраживања, уновчава имовину банке и из прилива намирује повериоце према законом прописаним исплатним редовима. Колики ће део потраживања фонд наплатити и када зависи од вредности имовине банке, тока њеног уновчења и исплатног реда у који потраживање буде сврстано.

Новац и финансијски инструменти нису у истом положају. Новчани депозит је потраживање према банци: новац је постао имовина банке, а фонд има право да га потражује као сваки други поверилац. Хартије од вредности и други финансијски инструменти које банка чува за рачун клијената, укључујући имовину фонда коју чува као депозитар, нису имовина банке и не улазе у стечајну масу. Иста заштита одвојене имовине важи и за финансијске инструменте које је АЛТА банка чувала за своје клијенте у оквиру инвестиционих и кастоди услуга.

Нето вредност имовине фонда је збир вредности свих позиција у фонду, умањен за обавезе фонда. Када се она подели бројем инвестиционих јединица, добија се цена једне јединице, по којој се јединице издају и откупљују. Због тога свака прецењена или потцењена позиција непосредно прелази са једних чланова фонда на друге. Износ потраживања није исто што и његова вредност. Износ је оно што банка дугује фонду: главница и камата на коју фонд има право. Вредност је образложена процена колико ће фонд од тог износа заиста наплатити и када. У обрачун цене јединице улази вредност, а не износ.

Комисија налаже да се потраживања инвестиционих фондова по основу депозита у АЛТА банци у обрачуну нето вредности имовине у потпуности обезвреде, односно искажу као отписана, до тренутка добијања званичне информације о стању имовине АЛТА банке и потраживања према њој. Правило да се новчани депозит вреднује према стању на рачуну, са каматом, подразумева банку која ради и исплаћује депозит по уговору. После одузимања дозволе та претпоставка не постоји, а објективна вредност потраживања не може се у овом тренутку утврдити. Стање имовине и обавеза банке на дан одузимања дозволе није познато, попис имовине и почетни стечајни биланс тек треба да буду сачињени, а није извесно ни колико ће средстава остати за повериоце у исплатном реду у који спадају фондови. Свака позитивна вредност у таквим околностима била би претпоставка, а не процена, и пренела би ризик ненаплативости са чланова који излазе из фонда, на чланове који остају.

Отпис није одрицање од потраживања. Фонд остаје поверилац у пуном износу, потраживање се пријављује у стечајном поступку и води у ванбилансној евиденцији фонда као потенцијални будући приход. Ако се у стечају утврди да постоји имовина из које ће фонд бити намирен, наплаћени износ повећава имовину фонда и последично цену јединице.

Друштва за управљање и депозитари поступају на следећи начин:

• првог радног дана, у понедељак 2. новембра 2026. године, друштва праве пресек стања и у обрачуну нето вредности имовине који тог дана сачињавају, а то је обрачун за 30. октобар 2026. године као дан одузимања дозволе, потраживање према АЛТА банци исказују као отписано у пуном износу главнице и обрачунате камате;

• исти третман примењује се у свим наредним обрачунима, до добијања званичне информације о стању имовине банке и потраживања према њој, после чега Комисија одлучује о даљем начину исказивања потраживања;

• камата из уговора о депозиту више се не обрачунава у корист имовине фонда;

• отписано потраживање води се у ванбилансној евиденцији фонда, у износу главнице и камате, ради праћења и наплате у стечајном поступку;

• ако је обрачун за 30. октобар 2026. године већ објављен са потраживањем у пуном износу, исправља се по правилима о исправци грешака у обрачуну, а друштво о томе обавештава депозитара, Комисију и чланове фонда;

• код алтернативних инвестиционих фондова који депозит воде по амортизованом трошку обезвређење се спроводи признавањем исправке вредности за очекиване кредитне губитке у пуном износу потраживања, на основу писане процене из које су видљиви сви улазни подаци и њихови извори, у складу са Правилником о алтернативним инвестиционим фондовима.

Одлука се примењује једнако на све фондове, без обзира на висину изложености, па се цене јединица свих погођених фондова обрачунавају по истом правилу. Комисија ће пратити ток стечајног поступка и, када добије званичну информацију о стању имовине банке и потраживања према њој, обавестиће јавност да ли се и како мења начин њиховог исказивања.

Друштво за управљање обрачунава нето вредност имовине фонда и цену јединице и одговара за примену инструкције Комисије у обрачуну, као и за остваривање потраживања фонда у стечају. Контрола депозитара и надзор Комисије не укидају ту одговорност. У свему друштво поступа са пажњом доброг стручњака и искључиво у интересу чланова фонда.

Комисија од друштава чији фондови имају потраживање према АЛТА банци захтева да:

• 2. новембра 2026. године сачине пресек стања потраживања за сваки фонд, са износом главнице, обрачунате камате, валутом и уговореним роком, и доставе га депозитару и Комисији;

• обрачун нето вредности имовине сачине у складу са одлуком Комисије и пре објављивања га усагласе са депозитаром;

• на својој интернет страници без одлагања објаве обавештење о уделу отписаног потраживања у имовини сваког фонда и дејству отписа на цену јединице;

• у име фонда благовремено пријаве потраживање у стечајном поступку у пуном износу и прате све радње у поступку које утичу на наплату;

• провере ликвидност фонда и усклађеност са ограничењима улагања после отписа и о налазима без одлагања обавесте Комисију;

• о свакој одлуци у стечају која се тиче намирења фонда без одлагања обавесте депозитара, Комисију и чланове фонда.

Депозитар контролише и потврђује обрачунату нето вредност имовине и цену јединице. У овој ситуацији то значи да депозитар проверава да ли је потраживање према АЛТА банци вредновано у складу са прописима, проспектом и правилима фонда, да ли је процена документована и да ли је доследно примењена. Депозитар може да затражи сву документацију на којој се процена заснива. Он не замењује друштво у процени. Ако депозитар утврди нетачност или неправилност, без одлагања о томе писаним путем обавештава друштво за управљање и Комисију. Неусаглашена нето вредност имовине и цена јединице не смеју се објавити. Ако се разлике код УЦИТС фонда не отклоне до краја наредног дана, издавање и откуп јединица се обустављају док се обрачун не усагласи. Код алтернативних инвестиционих фондова депозитар проверава да ли је друштво поступило по правилима о процени и умањењу вредности. Одлука о обустави издавања и откупа јединица таквог фонда не може се спровести ако се депозитар са њом не сложи и о томе обавести Комисију.

Ако фонд у стечајном поступку наплати више од вредности којом је потраживање исказано, или ако нове информације покажу да је наплата извеснија, вредност имовине фонда се повећава. Повећање се одражава на цену јединице од дана када се утврди у обрачуну, и корист од њега имају чланови фонда у том тренутку.

Инвеститор који је јединице откупио док је потраживање било умањено примио је цену која је тада одражавала чињенице. Комисија не може да предвиди нити да гарантује да ли ће, у ком износу и када потраживања фондова бити наплаћена. То ће се утврђивати у стечајном поступку.

Стечај банке не доводи сам по себи до обуставе издавања и откупа јединица. Фондови настављају да раде, а захтеви за откуп УЦИТС фонда извршавају се најкасније у року од пет радних дана, по цени на дан подношења захтева. Пошто ће потраживања бити отписана, та цена не садржи вредност коју фонд можда никада неће наплатити, па раније поднет захтев не доноси предност на рачун чланова који остају у фонду.

Привремена обустава је посебна мера са законом прописаним условима:

• друштво за управљање УЦИТС фондом дужно је да наложи обуставу када услед ванредних околности није могуће израчунати нето вредност имовине фонда;

• друштво може да наложи обуставу када захтеви за откуп у једном дану прелазе 10% вредности имовине фонда;

• обуставу спроводи депозитар, који о томе одмах обавештава Комисију; Комисија процењује оправданост одлуке и налаже престанак обуставе ако она угрожава интересе чланова, а може и сама да је наложи када утврди да су услови испуњени;

• код алтернативних инвестиционих фондова без својства правног лица обустава је могућа ако друштво и депозитар оцене да је у најбољем интересу чланова; мора престати чим престану разлози и не може трајати дуже од 28 дана, осим ако Комисија изузетно продужи рок.

О обустави друштво за управљање обавештава јавност на својој интернет страници. Док обустава траје, захтеви за издавање јединица се одбијају и уплате враћају. Захтеви за откуп примљени током обуставе евидентирају се по редоследу пријема и извршавају по цени на дан престанка обуставе, а инвеститор може свој раније поднет захтев и да повуче. Ниједан члан фонда нема повлашћен положај. Отписом потраживања отклања се неизвесност у вредновању, па нема основа за обуставу због немогућности обрачуна нето вредности имовине. Обустава остаје могућа ако одливи по захтевима за откуп угрожавају ликвидност фонда, и треба да траје што је краће могуће.

Први извор информација о конкретном фонду је друштво за управљање тим фондом. Инвеститори могу да прате:

• интернет страницу друштва за управљање, на којој се сваког радног дана објављује цена јединице, као и обавештења о изложености према АЛТА банци и о евентуалној обустави;

• проспект и правила фонда, у којима су описани ризици, начин вредновања и услови откупа;

• интернет страницу Агенције за осигурање депозита (www.aod.rs), за ток стечајног поступка и исплату осигураних депозита;

• интернет страницу Народне банке Србије (www.nbs.rs), за одлуке о АЛТА банци;

• интернет страницу Комисије (www.sec.gov.rs), на којој ће бити објављивана нова обавештења о овом питању.

Инвеститор који сматра да друштво за управљање није поступило у складу са прописима може се обратити друштву, а затим и Комисији преко контакт података објављених на њеној интернет страници. Комисија не даје препоруку да ли јединице треба задржати или откупити. Та одлука зависи од циљева и положаја сваког инвеститора, и треба је донети на основу званичних обавештења, а не непроверених информација из других извора.

Комисија прати обрачуне свих фондова који имају потраживање према АЛТА банци, проверава да ли је одлука о отпису доследно примењена на све фондове и тражи од друштава за управљање и депозитара пресеке стања и документацију. Ако утврди да обрачун није у складу са прописима и овом одлуком, Комисија ће наложити исправку обрачуна и предузети друге мере из своје надлежности, укључујући налог за обуставу или за престанак обуставе издавања и откупа јединица.

Улагање у инвестициони фонд није осигурани депозит и вредност јединице може да расте и да пада. Комисија не гарантује вредност јединица нити наплату потраживања фонда. Оно што Комисија обезбеђује јесте да цена јединице буде утврђена на основу чињеница, по истим правилима за све, и да ниједан члан фонда не сноси губитак или не стиче корист због тога што је обрачун каснио за догађајима.

Комисија ће објављивати нове информације када се стекну нове чињенице о току стечајног поступка.

ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ

Марко Јанковић


Линк до документа